Présentation/ Predstavljanje

45 minuta

Francuski jezik

CILJ/EVI

- ponavljanje izraza za pozdravljanje koji su odrađeni na prethodnom času

- ponavljanje glagola koji su odrađeni na prethodnom času

- nabrajanje osnovnih formi za predstavljanje  na francuskom jeziku 

- ustanovljavanje kulturoloških sličnosti i razlika naših i francuskih običaja i navika

- razvijanje komunikativnih sposobnosti i vještina pristojnog ophođenja

- upotrebljavanje naučenog kroz sastavljanje dijaloga na kraju časa kojim bi simulirali stvarnu životnu situaciju

ISHODIi: 

Učenici mogu:

- ponoviti izraze koji se koriste za pozdravljanje u francuskom jeziku

- dati po jedan sopstveni primjer upotrebe izraza za pozdravljanje

- pozdraviti na francuskom jeziku

- identifikovati izraze za predstavljanje na francuskom jeziku

- razlikovati obraćanje sa „ti“ (tutoyer) i „vi“ (vousvoyer), 

- predstaviti sebe u par osnovnih fraza

- predstaviti drugu osobu u par osnovnih fraza

- napisati samostalno dijalog sa svim naučenim elementima uključujući i sadržaj sa prethodnog časa

POVEZIVANJE SADRŽAJA SA PRETHODNIH ČASOVA:

Nastavnik podsjeća učenike na nastavne jedinke sa prethodnih časova; prezent glagola i pozdravljanje na francuskom.

DJELOVANJE – KONKRETNE AKTIVNOSTI:

Nakon kratkog ponavljanja u koje nastavnik uključuje svakog učenika, ukazuje im na strane udžbenika I sveske gdje se nalaze jedinke I predlaže im da što samostalnije navedu primjere upotrebe pozdrava I prezenta glagola.  Nastavnik predlaže različite uloge učenicima (nastavnik-učenik, prijatelj-prijateljica, dijete-komšija….) da bi učenici ujedno uz pozdrave uporedili I oblike formalnog I neformalnog ophođenja, kao I obraćanje sa VI I TI (2.lice jednine/množine).

Zatim, nastavnik na tabli ispisuje prezent glagola S’ APPELER ( zvati se). 

 Je m'appelle                            Ja se zovem

Tu t'appelles                            Ti se zoveš

Il/Elle s'appelle                       On/Ona se zove

Nous nous appelons              Mi se zovemo

Vous vous appelez                  Vi se zovete

Ils/Elles s'appellent                Oni/One se zovu

Uz glagol ispisuje i osnovne pojmove koji služe u svrhu predstavljanja :

Comment tu t’ appelles?  - Kako se zoveš?

Tu t’ appelles comment? - Kako se zoveš?

Comment vous vous appelez? – Kako se vi zovete?

Quelle est ta (votre) profession? – Šta je tvoje (vaše) zanimanje?

Quelle est ta (votre) nationalité? – Koje si (ste) nacionalnosti?

Où habites-tu? – Gdje živiš?

Où habitez – vous? – Gdje živite?

Enchantée – Drago mi je

Je m’appelle - Ja se zovem 

Mon nom est - Moje prezime je 

Mon prénom est - Moje ime je 

J’ ai ……. ans. – Imam ……godina.

Je suis (profession) - Ja sam (zanimanje) 

Je suis (nationalité) - Ja sam (nacionalnost) 

J’habite à (ville) - Ja živim u (grad) 

Nastavnik veoma glasno i razgovjetno izgovara izraze koje ispisuje. Zatim poziva svakog učenika da izgovori neki od izraza. Nako toga zajedno prelaze na primjere u kojima primjenjuju prethodno pomenute pojmove. Nastavnik više puta napominje pojmove formalnog i neformalnog oslovljavanja, ukazujući učenicima na potrebu razlikovanja upotrebe zamjenica TI i VI, navodeći učenike da identifikuju sličnosti i razlike u maternjem i francuskom jeziku.

Primjeri:

Je m’appelle Paul Macron.             Zovem se Pol Makron.

Mon nom est Macron.                    Moje prezime je Makron.

Mon prénom est Paul.                     Moje ime je Pol.

Je suis étudiant.                                Ja sam student.

Je suis français.                                 Ja sam francuz.

J’habite à Paris.                                 Živim u Parizu.

Učenici čitaju naglas  ispisane primjere da bi vježbali izgovor, a potom po vlastitim sposobnostima mijenjaju i dopunjuju date primjere. Nastavnik traži što više novih primjera kako bi učenici pokazali samostalnost i kreativnost.

REFLEKSIJA :  

Nastavnik predlaže da učenici vode bilješke o odgovorima drugih učenika i da navedu gdje su uočili neku grešku ili šta im se dopalo. Zatim predlaže učenicima da iznesu svoja zapažanja :  Koga pozdravljamo formalno, a koga neformalno?

Ima li razlike u pozdravima između maternjeg i francuskog jezika?

 Šta se dešava sa glagolom kad promjenimo subjekat u rečenici? 

Da li se glagol S’ APPELER isto piše u svim licima?

GENERALIZACIJA:

Nakon što nastavnik konstatuje da je nastavna jedinka uopšteno savladana, potiče učenike da navedu primjer primjene naučenog u stvarnim životnim situacijama. Potom zadaje laganu vježbu u koju su uključeni svi učenici.

Mettez les verbes suivantes au présent:

1. Bonjour, je ..... (s'appeler) Roger.

2. Je ..... (être) médecin.

3. Je ..... (être) italien.

4. Ils ..... (être) espagnols.

5. Elle ..... (s'appeler) Claudia.

6. Il ..... (s’appeler) Gilles.

7. Il ..... (avoir) six ans.

8. J' ..... (avoir) trente ans.

9. Elle ...........(habiter) en Italie.

10. Vous ..............(habiter)  en France.

Nastavnik vrši usmenu provjeru. Za svaki odgovor traži od učenika objašnjenje zašto su to uradili na određeni način i da uoče razlike među ponuđenim primjerima (jednina/množina, lice, ortografija, izgovor).

PRIMJENA :

Kao najvažniji dio provjere, nastavnik predlaže učenicima da sastave samostalno dijalog sa svim naučenim elementima uključujući i sadržaj sa prethodnog časa. Prema ličnom izboru učenici pišu dijalog u drugom licu jednine ili u drugom licu množine. Dijalog mora sadržavati elemente pozdravljanja i predstavljanja. Težina zadatka nije previše zahtjevna, ali  očekivana uspješnost je raznolika jer zavisi od ličnih kompetencija samih učenika. Po urađenom zadatku vrlo je vidljivo koliko je svaki učenik pojedinačno savladao nastavnu jedinku, što omogućava nastavniku da jednostavno prati i vrednuje rezultate časa pomoću elemenata Bloomove taksonomije.

Znanje- Učenik ponavlja pojmove sa prethodnih časova i identifikuje nove pojmove

Razumijevanje – svojim riječima izražava pozdravljanje i upoznavanje, kreira sopstvene primjere

Primjena – Primjenjuje naučene primjere, ali učenici na višem nivou navode primjere i u neočekivanim situacijama u koje ih nastavnik postavlja

Analiza – Učenik ustanovljava sličnosti/razlike u formiranju dijaloga na zadatu temu u drugim jezicima koje poznaje/uči

Sinteza – Učenik sastavlja dijalog od datih pojmova, uređuje ih i sistematizuje cjelinu

Evaluacija – Učenik samoprocjenjuje svoje rješenje upoređujući ga sa datim primjerima

Nastavnik učenicima daje domaći zadatak da u formi eseja predstave neku njima značajnu ličnost. Ističe poseban značaj ovog zadatka, jer će on biti nadograđivan sa svakom novom nastavnom jedinkom u narednom periodu. (negacija glagola,  upotreba članova i prisvojnih pridjeva, jednina/množina imenica, muški/ženski rod pridjeva, komparacija.....)

Uspješnost realizacije direktno zavisi od stepena savladanosti prethodnog gradiva