Текуће и стајаће воде у завичају и Републици Српској
Стицање знања о текућим и стајаћим водама у Републици Српској уз коришћење географске карте.
45 минута
Природа и друштво
Ciljevi i ishodi učenja i poučavanja
Циљ часа: Стицање знања о текућим и стајаћим водама у Републици Српској.
Задаци
образовни: стицање знања о текућим и стајаћим водама у Републици Српској;
васпитни: подстицање самосталности у раду; уважавање других;
функционални: проширивање стечених знања и искустава о завичају, широј околини и Републици Српској.
Очекивани исходи: Ученик ће бити у стању да на географској карти одреди положај најпознатијих ријека и језера (природна и/или вјештачка) Републике Српске; препозна разлику између природних и вјештачких језера.
Detaljan opis realizacije
Уводни дио часа:
Ученицима излажем презентацију о текућим и стајаћим водама Републике Српске у којој се налази слајд са ребусом.
Рјешавамо ребус:
Рјешење: ВОДЕ
Постављам питања на која ученици дају одговоре:
Како се дијеле воде?
Шта спада у текуће воде?
Шта све чини текуће воде?
Како одређујемо обале ријека?
По чему се ријеке разликују од језера?
Осим језера, које још стајаће воде знате?
Истичем циљ часа и на табли записујем наставну јединицу:
Текуће и стајаће воде
Главни дио часа:
Ријеке Републике Српске
Ријеке разликујемо у зависности од рељефа и нагиба земљишта.
Какве могу бити ријеке зависно од рељефа?
Земљиште у Републици Српској је нагето према сјеверу, тј. према равничарским (нижим) предјелима Републике Српске, па зато и већина ријека у Републици Српској тече према сјеверу.
Које ријеке су природне границе са сусједним државама?
Са којим сусједним државама ријеке Дрина и Сава чине границе?
Рекли смо да је ријека Сава равничарска ријека. Шта то значи?
Ријека Сава је мирна, дубока и широка равничарска ријека и због тога је она пловна. (Пловна ријека је она ријека по којој плове бродови.) Ова ријека тече од запада према истоку и има много притока.
Отварам слајд на презентацији и заједно га коментаришемо.
Која је ријека највећа притока ријеке Саве?
Каква је ријека - ријека Дрина?
Ријека Дрина је највећа притока ријеке Саве. Налази се у источном дијеку Републике Срспке и има особине планинске ријеке јер протиче између многих планина. Због велике количине воде и брзине ријечног тока, на ријеци Дрини је изграђенео више хидроцентрала (централе за производњу електричне енергије). Ријека Дрина тече у правцу југ-сјевер.
Отварам сљедећи слајд на презентацији и заједно га коментаришемо.
Највеће ријеке у Крајини су Врбас (Бања Лука) и Уна, као и ријека Сана која се улива у Уну. Кроз Посавину теку и ријеке Укрина и Босна.
На југу Републике Српске највећа ријека је Требишњица, која протиче кроз Требиње и Попово поље и спада у понорнице, јер једним дијелом понире у јамеи тече кроз пећинске канале.
Отварам слајд на презентацији и заједно га коментаришемо.
Ријеке су веома значајне за човјека јер се њихова снага користи за производњу електричне енергије, затим се користе за водени саобраћај (јефтинији саобраћај од осталих врста саобраћаја), за снабдијевање насеља водом, за наводњавање, те за лов и риболов.
Рекли смо да су стајаће воде: мора, језера, баре и мочваре.
Језера су удубљења испуњена водом. По начину настанка језера могу бити природна и вјештачка.
Како су настала природна језера?
Природна језера створила је природа. Нека од њих су настала усљед отапања леда на планинама и таква језера имају зеленоплаву боју, па их зову „горске очи“
Најпознатија таква језера су Котланичко и Штиринско језеро на планини Зеленгори.
Отварам слајд на презентацији и заједно га коментаришемо.
У равницама су језера настајала излијевањем равничарских ријека и таква језера су обично мутна, плитка и претворена у баре и мочваре.
Највеће језеро-мочвара у Републици Српској је Бардача у Лијевче пољу и спада у заштићена мочварна подручја
Отварам слајд на презентацији и заједно га коментаришемо.
Како су настала вјештачка језера?
Вјештачка језера су настала радом људи. На ријекама су изграђене бране (хидроцентрале) за производњу електричне енергије, тпа је тим насилним заустављањем тока ријеке, настало вјештачко језеро.
Најпознатија вјештачка језера су: Зворничко и Вишеградско на ријеци Дрини, Бочац на Врбасу, Билећко и Клиње у Херцеговини.
Отварам слајд на презентацији и заједно га коментаришемо.
Све вријеме упознавања са текућим и стајаћим водама Републике Српске, на карти БиХ проналазимо поменуте ријеке и језера.
За вријеме излагања, на табли цртам мапу ума док је ученици цртају у својим свескама.
Завршни дио часа:
Ученицима дијелим наставни листић са задацима.
Ученицима дијелим листић са рјешењима и они врше провјеру тачности својих рјешења и самовредновање свог рада, те да исправе грешке у рјешењу ако их има.
Домаћи задатак: Истражити, у енциклопедијама или на интернету, занимљивости о ријекама, барама или језерима у Републици Српској и записати их у своје свеске.
Prilog uz detaljan opis realizacije
Potrebni resursi
Уџбеник, свеска, карта БиХ, лаптоп и пројектор, ппт.
Праћење и процјењивање вршим на оанову припремљених питања и одговора.
Домаћи задатак: Истражити, у енциклопедијама или на интернету, занимљивости о ријекама, барама или језерима у Републици Српској и записати их у своје свеске.
Сви прилози су у припреми за час.
Upitnik za procjenu pripreme za čas
Trenutna procjena pripreme za časSlične objave
Igra uloga oblik je iskustvenog učenja u kojem učenici preuzimaju dodijeljene uloge, karaktere ili funkcije i stiču snažna iskustva kroz simulirane situacije stvarnog svijeta
Drvo problema je strategija za analizu, odnosno, vizualno prezentiranje problema kroz njegove uzroke i posljedice
Metoda u kojoj nastavnik usmjerava proces čitanja u manjim grupama u cilju razvoja vještine samostalnog čitanja, razumijevanja, analize te kritičkog promišljanja o sadržaju materijala koji se koristi u nastavi.
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Aenean commodo ligula eget dolor. Aenean massa. Cum sociis natoque penatibus et magnis dis parturient montes, nascetur ridiculus mus. Donec quam felis, ultricies nec,
Kroz učeću aktivnost ,,Moja porodica’’ za djecu i roditelje ,djecu ćemo upoznati sa članovima porodica djece koji čine našu grupu. Desanka Pandilovski i Ivana Dragojlović
Kroz učeću aktivnost “Domaće životinje i korist od domaćih životinja” ponavlja se znanje o životinjama kroz vizuelnu i vokalnu stimulaciju, rad u različitim centrima aktivnosti i kroz zabavnu igricu Zaledi se.
Putovanje u svemir je učeća aktivnost koja upoznaje sa čudima Sunčevog sistema, pruža im mogućnost da prošire svoje vidike, steknu znanja izvan planete Zemlje ukazujući im na njenu jedinstvenost i potrebu za njenim očuvanjem.